22. АПРИЛ – НАЦИОНАЛНИ ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА, ГЕНОЦИДА И ФАШИЗМА

У ноћи између 21. и 22. априла 1945. године око 1000 логораша покушало је да се пробије из усташког концентрационог логора Јасеновац. Спасило се само њих 91. Зато се тај дан обележава у Србији у знак сећања на жртве геноцида.

Јулија Јоцић, 8-2

РЕЧ ИСТОРИЧАРА

Холокауст

            Холокауст је грчка реч и означава приношење жртве боговима спаљивањем. Ова реч добила је ново значење после Другог светског рата а односи се на страдање Јевреја у току Другог светског рата.

            Расизам и антисемитизам су били основе нацистичке идеологије. Нацисти су током своје владавине желели да потпуно униште све народе које су сматрали непожељним и мање вредним, у првом реду Јевреје, Словене и Роме. Такво планско уништавање читавог народа или етничких група назива се геноцид.

            Одмах по доласку на власт нациста отпочиње прогон Јевреја. У септембру 1935. године Нирнбершким законима Јевреји су изгубили грађанска права. Хитлер је временом разрадио детаљан план за њихово потпуно уништење у Немачкој, а почетком Другог светског рата и у целој Европи. Први масовни погром Јевреја догодио се у Кристалној ноћи 1938. године.

            Од почетка Другог светског рата прогони Јевреја добијају огромне размере. После рата геноцид над Јеврејима назван је Холокауст. Немци су најпре у Пољској издвојили бројна гета у које су изоловали Јевреје, да би до краја рата то учинили у свим већим градовима широм освојене Европе. Највећи гето био је у пољској престоници Варшави. У Варшавском гету око пола милиона Јевреја живело је на ивици живота и смрти. Умирали су од глади и болести. У октобру 1942. године преко 300000 Јевреја из Варшавског гета одведено је у логоре.

            Када је Хитлер извршио инвазију на СССР, отпочео је уништење Јевреја у освојеним деловима европске Русије. Тада је наредио „коначно решење јеврејског питања“. Нацистички израз „коначно решење“,  који се појавио у лето 1941. године, односио се на истребљење Јевреја. Почев од 1942. године постао је званична политика нацистичке Немачке. У ову сврху почињу да се отварају логори смрти. Нацисти су држали преко 40 логора смрти који су служили за масовна убијања. У Пољској су то били Аушвиц, Треблинка, Мајданек, Собибор, у Немачкој Дахау, Бухенвалд, Берген-Белзен, у Аустрији Матхаузен и у Југославији Јасеновац.

            У логоре смрти затвореници су довођени из свих делова Европе, најчешће возовима. Било је међу њима Јевреја, Словена, Рома, комуниста, политичких затвореника и хомосексуалаца. Логораши који су били радно способни упућивани су привремено на рад у фабрике. Али тиме је њихова смрт само одлагана. Стари, немоћни и деца најчешће су гушени гасом или стрељани а онда су њихови остаци спаљивани у посебно изграђеним крематоријумима. За масовно уништење Јевреја били су задужени СС одреди смрти. Ове јединице су стрељале на хиљаде Јевреја дневно и биле су одговорне за смрт најмање 2000000 цивила. За спровођење плана ликвидације људи током Холокауста био је задужен СС официр Адолф Ајхман.

            Током рата страдало је око 6000000 Јевреја, што је око 40% тадашње укупне јеврејске популације. Страдала је и трећина Рома који су живели у Европи.

            Холокауст на простору Југославије почео је у Независној Држави Хрватској пре него и у самој нацистичкој Немачкој. Комплекс логора Госпић-Јадовно био је први логор смрти за Јевреје и Србе у Европи. Половина Јевреја од укупно 82000 колико их је живело у Краљевини Југославији, нашло се на простору новостворене Независне Државе Хрватске. Око 30000 Јевреја је убијено у логорима Госпић и Јасеновац, а око 7000 је послато у Аушвиц. Холокауст су у другим државама спроводиле окупационе власти, док су уништење Јевреја у НДХ организовали и извршили органи хрватске државе на основу сопственог антисемитског програма.

            И у Србији су Јевреји масовно страдали од окупаторо. Од 17800 Јевреја, колико их је било пре почетка Другог светског рата, убијено је око 15000.

            Марионетска влада Милана Недића помагала је немачким окупационим властима у откривању и хватању Јевреја у Србији. У лето 1942. године немачке окупационе сннаге известиле су да је Београд први глави град у Европи без Јевреја. Недићева влада је доста пажње придавала антисемитској пропаганди. Јевреји су били приказивани као господари света који држе економију, привреду, војску у својим рукама.    

Александар Стефановић,

професор историје

ДОСИТЕЈЕВИ ДАНИ

Април месец, на инацијативу Задужбине „Доситеј Обрадовић“, посвећен је нашем великом просветитељу и реформатору. Погледајте филм и прочитајте писмо упућено из Задужбине школама у Србији:

ДОСИТЕЈЕВ ДАН

(обраћање школама и ученицима)

„Дан сећања на Доситеја Обрадовића“  установљава се 10. априла (28. март), јер је то једини тачан, релевантан датум везан за његов живот. Дани од 10. априла и  наредни дани у априлу обележавају се разним радионицама, ученичким конкурсима, научним и стручним скуповима, културним манифестацијама – под именом „Доситејеви дани“.

Димитрије Обрадовић је рођен 1739. године (?) у банатском селу Чакову, близу Темишвара. Још дечак показао је велико интересовање за књигу и учење. Занесен  житијима светаца, отишао је у манастир Хопово (Фрушка гора) да се замонаши.  Ту је узео монашко име Доситеј.

Даљи пут Доситеја Обрадовића вођен је увек жељом за стицањем нових знања и учењем. На путу учења и путовања кроз Европу, Доситеј је био и ученик и учитељ. Тада је научио све значајне европске језике: грчки, старогрчки, латински, италијански, немачки, руски, француски, енглески, албански… Са свим тим знањем Доситеј је био најзначајнији заступник просветитељских идеја међу свим Јужним Словенима. Најпознатији научници, савременици и следбеници Доситеја и његовог учења рекли су да је „Доситеј једна од најлепших и најразвијенијих личности које је цела наша раса дала“; „новатор и иницијатор какви се ретко виђају, један од оних људи који стварају епоху и остају као путовође целога једнога народа“; „творац сувремене народне  просвете српске“. Доситеј је творац идеје да се пише на народном језику, како би књиге биле разумљиве свима који тим језиком говоре. Тиме Доситеј први свесно ствара праву националну књижевност на чистом народном језику – намењену свим слојевима српског народа ма где се он налазио.

У језику, Доситеј је претеча Вука Караџића. Српски народни језик је за Доситеја основно средство да се  образовањем обухвате сви слојеви друштва.То је од посебног значаја, нарочито у време Првог српског устанка, великог ослободилачког покрета за обнову Србије, после дуговековног ропства. Те, 1804. године, Доситеј и пише чувену песму будницу „Востани Сербие“ са жељом да  ће се Србе  ослободити турске власти.

По доласку у Србију (1807), постаје директор свих школа, оснива Велику школу – претечу Универзитета (1808.год.), прву београдску богословију (1810. год.), постаје члан прве српске владе – Правитељствујушчег совјета, задужен за просвету, али и први њен „попечитељ просвештенија“, министар просвете…  Доситеј се свим својим снагама и знањем ставља се у службу ослобођења и васкрса српске државне самосталности. Предано ради на оснивању школа и виших просветних установа, једнако доступним и девојчицама и дечацима. Доситеј учествује у утемељењу правног поретка устаничке Србије, али и у дипломатским мисијама важним у борби за ослобођење.

Доситеј је дубоко веровао у свој народ, али уз учење, ширење просвете и науке.

Међу личностима од 18. века до данас, Доситеј се најинтензивније обраћа свом народу где год га има (а имао је јасну свест о етничкој и језичкој целини и целини језика без обзира на верске разлике) истичући да је просвета и наука основ напретка („Лежи и лежаће у ропству народ којега срце не зна за национални понос“). За њега је најважнија љубав према истини и правди, борба против заблуда и незнања… Важно је за Доситеја „слободно мислити и о свакој ствари слободно расуђивати и говорити “. Због свих тих разлога још за живота његово име је у српском народу било свето, а нове генерације су га поставиле уз Светог Саву и Вука Караџића.

Доситеј је напотпунији и најизразитији представник оног дела нашег народа који у рационалистичкој култури Западне Европе види свој узор и свој идеал, просвећеност коју морамо усвојити, чиме српски народ улази у поредак савремене Европе, док је  Вук  Европи открио лепоту и богатство српске традиције и народног стваралаштва.

Доситејев дан треба да опомиње, пре свега, на његову заветну поруку: да само деловање на истини и здравом разуму, у интересу добра заједнице, оправдава јединку као друштвено биће. У новије доба српске историје ми немамо значајнијег ни утицајнијег проповедника пожељних вредности – као што су добро,  доброчинство, љубав, трпељивост, пријатељство, поштовање, сарадња, ни критичара наших слабости, као и слабости људског рода кроз историју. Његова велика љубав према свом народу исказана је још за његовог живота жељом да на његовом надгробном споменику буде записано : „Овде леже његове српске кости, он је љубио свој род“.

ПРОСЛАВИЛИ СМО ДАН ШКОЛЕ – 8.НОВЕМБАР

Поводом Дана школе одржана је Свечана академија (после две године паузе) у сали Дома синдиката. У програму су наступили хор, најбољи рецитатори, ритмичке гимнастичарке, а своје радове прочитали су првонаграђени на конкурсу ШКОЛА – МОЈА ДРУГА КУЋА, који смо расписали. Директор школе је наградио најуспешније ученике и наставнике. Истим поводим објављен је и школски лист Вуковац у електронском облику (кликом на име часописа отвориће се линк).

Резултати конкурса:

ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ

МЛАЂИ РАЗРЕДИ:

1. СТАША ТРИФУНОВИЋ, 2-2
2. ДУШАН КРСТИЋ, 4-2
3. САВА САВКОВИЋ, 3-3

У ужи избор ушли су и радови: Коста Китановић 4-3, Марко Михајловић 4-4, Лука Мирковић  1-3, Нађа Цекић 4-2, Лазар Вељковић, 4-2, Љубица Алексић 4-1, Лена Јеремић 4-4

СТАРИЈИ РАЗРЕДИ:

1. МИХАЈЛО ПЕТРОВИЋ, 8-4
2. ВЕЉКО МИЛОЈЕВИЋ, 8-3
3. ИВОНА ПЕТРОВИЋ, 7-3 И МАША МИЉКОВИЋ, 5-3

У ужи избор ушли: Анђелија Вранић 8-3, Вишња Шљивић 8-3, Наталија Петровић 7-3 и Милош Симић 7-3.

ЛИКОВНИ РАДОВИ:

1. МИНА ЂОКИЋ, 3-3
2. КОСТА КИТАНОВИЋ, 4-3
3. ПАВЛЕ РИСТИЋ, 4-2

У ужи избор ушли: Петра Дреновац 3-1, Лена Петровић 4-2, Вукашин Антић 1-3, Вељко Тасић 3-1, Милосављевић Бојана 1-3, Магдалена Чукарић 2-4 и Тара Петровић 2-3.

У старијим разредима награђена је НЕДА МИЛОЈЕВИЋ, 6-4.

Ужи избор: Анита Стајић 8-2, Милица Ђаловић 8-1, Софија Вукајловић 8-2.

Сви ови радови изложени су у холу школе, а овде можете погледати и прочитати неке од њих.

• 

  Мина Ђокић 3-3, 1.место

• 

  Коста Китановић 4-3, 2.место

• 

  Павле Ристић 4-2, 3. место

• 

  Неда Милојевић 6-4, 1. место

d0a8d09ad09ed09bd090-d0bcd0bed198d0b0-d0b4d180d183d0b3d0b0-d0bad183d19bd0b0-2Преузми

БИБЛИОТЕКА ОЧИМА ДЕЦЕ

У нашој библиотеци одржана је 25.12.2018. године радионица у организацији Актива школских библиотекара на којој смо представили  своје библиотеке из угла корисника. Учествовало је шест школа (средње – Гимназија, Прва техничка школа и основне – „Бранко Радичевић“, „Свети Сава“, „Јован Поповић“, „Вук Караџић“). Дружење је било пријатно, али и корисно јер смо разменили искуства и добили идеје.

Како смо се ми представили?          

ИЗЛОЖБОМ И ЖИВОМ РЕЧЈУ!

Кад смо се договорили за тему радионице, замолила сам децу која долазе у библиотеку да напишу како би госту представили своју школску библиотеку. Анђела Стевановић, Анастасија Пашић и Милица Ђаловић написале су приказе и прочитале их на овом скупу (прочитајте их овде). Иначе њих три су до сада прочитале укупно 320 књига из школске библиотеке. Браво!

Одељење 3-2 позајмило је највише књига у школи: 26 ученика – 765 књига. И њих сам замолила да напишу зашто долазе у библиотеку, а на радионици сам ја прочитала оно што су они написали. Ево њихових мишљења: 1, 2, 3, 4.

Шта смо још рекли гостима?

Наша библиотека је централно место свих дешавања у школи: Прошле године одржано је 244 часа редовне наставе, 10 књижевних сусрета, 21 радионица, 37 предавања, 3 трибине, 2 квиза, 4 изложбе, 9 представа и 64 других активности. Имамо електронски програм за библиотечко пословање, што значи и базу корисника и каталоге грађе који се могу претраживати по аутору, по називу и по УДК броју.

Сва ова мишљења и цртежи првака на тему библиотека саставни су део изложбе која је постављена на паноима испред библиотеке.

Погледајте и галерију фотографија и свима срећна Нова година и Божић!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

ЧАСОВИ У БИБЛИОТЕЦИ СА УЧЕНИЦИМА ПРВОГ, ДРУГОГ И ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА

И ове школске године  ученици млађих разреда су  имали часове у библиотеци. Библиотекарка је одржала већ традиционалне часове у првом (Шта је то библиотека?) и другом разреду (Дан толеранције).

Новост су часови одржани у четвртом разреду. Прегледом базе корисника утврдила сам да ученици четвртог разреда мање користе услуге библиотеке и да има ученика који до сада нису узели ниједну књигу. Договорила сам са учитељима да одржимо час у библиотеци где су сви добили по једну књигу одговарајуће дужине да је прочитају и да је препричају за домаћи. Попричали смо о библиотечким правилима, подсетила сам ученике који треба да врате књиге.  Затим сам им представила одређене наслове, штампу и енциклопедије. Ученици који су завршили читање могли су да прелистају часописе и енциклопедије по жељи.
Ученици 4-4 имали су Дан у библиотеци (4 часа). То је био један од предлога приликом анкетирања ученика и награда за коришћење услуга школске библиотеке. Часови су одржани по њиховом редовном распореду (математика, српски, ликовно). Највећи изазов за једног професора књижевности није била математика, него ликовно и рад са глином.  На крају смо погледали једну од школских представа „Змај дамојед“.
Након одржаних часова повећао се број корисника у одељењима 4. разреда.

И ОВЕ ГОДИНЕ УСПЕШНИ НА ЧИТАЛАЧКОЈ ОЛИМПИЈАДИ

Поводом 2.априла, Дана дечје књиге, Друштво учитеља Крушевца организовало је по четврти пут Читалачку олимпијаду за ученике 3. и 4. разреда. Такмичење је одржано у ОШ „Свети Сава“ у Читлуку 31.3.2018.године. Координатор је била наставница Марица Николић, а помагале су јој наставнице Олгица Стефановић и Јелица Васић. Нашу екипу чинили су за:

ИЗРАЖАЈНО ЧИТАЊЕ

ЛАНА КНЕЖЕВИЋ, 4-3; ТЕОДОРА МАНДИЋ ВУЈАНАЦ, 4-4; ЛЕНКА МИКАРИЋ, 4-2;

ТЕОДОРА СТОЈАДИНОВИЋ, 3-2; ВЛАДИМИР МИЛЕТИЋ, 3-3; УРОШ МИЛОШЕВИЋ, 3-3;

БРЗО ЧИТАЊЕ:

ХЕЛЕНА ВЕЉКОВИЋ, 4-2; ДАРКО БОГОЈЕВИЋ, 4-3; КАТАРИНА МАКСИМОВИЋ, 4-4;

ТАДИЈА МИХАЈЛОВИЋ, 3-4; НЕДА ВЕЉКОВИЋ, 3-2, ТЕОДОР САВИЋ, 3-1;

ЕКИПА НАШЕ ШКОЛЕ ЗА КВИЗ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ: МИА НИКОЛИЋ, 4-1, ЛЕНКА СТАНИСАВЉЕВИЋ, 4-4, АНА РАИЧЕВИЋ, 3-1, МАРТА МИЛОСАВЉЕВИЋ, 3-2;

Пласмани у изражајном читању:

1. место – ТЕОДОРА МАНДИЋ ВУЈАНАЦ и УРОШ МИЛОШЕВИЋ
2. место – ЛАНА КНЕЖЕВИЋ
3. место – ЛЕНКА МИКАРИЋ и ТЕОДОРА СТОЈАДИНОВИЋ

а у брзом:

1. место – ХЕЛЕНА ВЕЉКОВИЋ

ЧЕСТИТАМО!