Марта Милосављевић, 8-3: https://www.youtube.com/watch?v=Db1m-q-rxHU
Реч историчара
Шта значи жртва – онај који неоправдано испашта, страда.
У 20. веку много нас је пострадало због циља, који смо себи задали, да после неколико стотина година ујединимо Србе у једну државу. Циљ је оправдан, успели смо, али са страховито великим жртвама. Да ли су ове жртве биле оправдане, време ће рећи и дати одговор.
Како ствари данас стоје, у будућности морамо бити јаки, као и пре неколико стотина година, да бисмо претекли.
Пре 80 година почео је Други светски рат. Срби су били у истом строју са својим старим савезницима Французима, Енглезима, Американцима, Русима и поднели смо огромне жртве – 250000 људи је страдало у борби против фашиста и нациста.
То је било недовољно јер нам је судбина била сасвим ненаклоњена у рату. Највише су нас убијали они са којима смо живели у истој држави и за чије смо ослобођење поднели многе жртве. Убијали су нас у логорима, преводили у друге вере, расељавали. Жртве су милионске.
Ни те жртве нису биле довољне. Требало је да крваримо у грађанском рату – у борби између оних Срба који су себе називали монархистима и оних који су себе називали комунистима односно партизанима.
Овај рат се наставио несмањеном жестином и после завршетка Другог светског рата и трајао све до почетка 21. века. Жртава је више стотина хиљада у српском национу, уништена је државност Србије, као и држава коју смо створили почетком 20. века. Становништво је у нестајању, а будућност сасвим неизвесна.
Да ли су све жртве 20. века биле узалудне или… Нада је неуништива, нада увек постоји.
Зоран Ћирић,
наставник историје у ОШ „Вук Караџић“
Вукова библиотека 